Gordana Budimir-Ninković

InterKult 2021 : tematski zbornik : izabrani radovi sa Sedme međunarodne konferencije Interkulturalnost u obrazovanju 2021, održane 2. 10. 2021. u Novom Sadu

Komunikacija kao spona ka interkulturalnom dijalogu

Andevski, M.; Banić, B.; Budimir-Ninković, G.

https://pzv.org.rs/images/pzv/files/2020/zbornik_21.pdf

U kontekstu multikulturalnog vaspitanja i obrazovanja fokusirani su problemi predrasuda, empatije, rešavanja konflikata, kako bi se izgradili i ojačali socijalni stavovi i sposobnost za multikulturalne odnose. Komunikacija, u tom smislu, neguje senzibilitet za socijalne procese, međusobnu interakciju i razmenu kulturnih obrzaca. Multikulturalna komunikacija često nailazi na specijalne uslove, koji se moraju uvažavati, a to je razlikovanje kolektivnih šablona orijentacije i kolektivnog iskustva, slika koje su nam iz starina prenesene o stranim kulturama, a koje upravljaju našim opažanjima drugih. Ova specifičnost se u socijalnom učenju uzima u obzir manje izričito, a više slučajno.

obrazovanje; komunikacija; multikulturalna komunikacija; interkulturalni dijalog

M33

Poremećaji u ponašanju djece i mladih : zbornik radova / Sedma međunarodna naučna konferencija "Društvene devijacije", Banja Luka, 2022. godine

Prevencija nasilja u savremenoj porodici

Minić, V. L.; Budimir Ninković, G. P.; Marjanović, D. Š.

—

Savremena porodica je nastala kao rezultat promena u drustvu. To se odrazilo i na funkcije porodice. Porodica je jedinstvena drustvena grupa, ”organizacija” koja podstice razvoj celovite ličnosti, pruţajući uslove za zadovoljavanje bioloskih, psiholoskih, socijalnih i vaspitno- obrazovnih potreba. Dakle, specifičnosti porodice su: raĎanje, razvoj, komunikacija, emocionalnost, bliskost. Porodicu ne mozemo birati već je roĎenjem dobijamo i ona je doţivotno značajna. Čovek se u porodici raĎa, ţivi i završava ţivot. U njoj su značajni odnosi roditelja prema deci i dece prema roditeljima. Imajuci u vidu savremene uslove ţivota pojava nasilja u porodici je sve češća i drustveno značajnija. Tome doprinose velike promene u drustvenim odnosima, brzi razvoj nauke, tehnike i digitalizacije, način zivota mladih i odraslih. To pospešuje pojavu agresije i nasilja, roditelja meĎusobno pa i roditelja i dece. Buduci da se porodično vaspitanje ostvaruje poistovećivanjem dece sa roditeljima i roditelja sa decom, roditelj treba da deluje pozitivnim primerom. Takodje je bitno da roditelji i deca učestvuju u zajedničkim aktivnostima, da iskreno razgovaraju o individualnim i porodičnim problemima, da blagovremeno traţe pomoć stručnjaka (pedagoga, psihologa, lekara, socijalnog radnika). Uvaţavajući sve to treba uvaţiti pomoć i podršku društva- drţave, vaspitnoobrazovnih institucija, priznatih eksperata i stručnjaka iz prakse- vaspitača. Uvaţavajući sve to treba uvaţiti pomoć i podršku društva- drţave, vaspitnoobrazovnih institucija, priznatih eksperata i stručnjaka iz prakse- vaspitača.

prevencija; porodica; roditelji; deca; nasilje

—

Društvene devijacije

Uloga roditelja u vaspitanju deteta za čuvanje zdravlja

Budimir-Ninković, G.; Župljanin, M.; Minić, V. L.

https://doisrpska.nub.rs/index.php/drustvenedevijacije/article/view/10524/10159

Brzi razvoj nauke, tehnike i digitalizacije, savremeni naĉin ţivota dece - mladih i odraslih utiĉu na zdravlje. Zdravlje deteta je tema koja najviše privlaĉi paţnju roditelja. Za oĉuvanje zdravlja deteta znĉajno je da roditelji obezbede potrebne uslove da dete odraste u zdravu osobu. Imajući u vidu savremene uslove ţivota, deca su sve više upućena na tehniku- društvene mreţe, a sve manje vremena provode sa roditeljima. Ishrana, vazduh i aktivnosti su polazna osnova zdravlja. S obzirom da dete ima stalnu potrebu da bude aktivno znaĉajno je “praćenje” i usmeravanje. U tom cilju je vaţno da roditelji podstiĉu dete da što više vremena provodi u igri na sveţem vazduhu. Pri tom treba razvijati ljubav prema sportu i kreativnim aktivnostima. U svemu tome uloga roditelja je kompleksna i veoma sloţena. Njihova odgovornost je usmerena na: oĉuvanje zdravlja i sigurnosti dece, unapredjenje njihovog psiho- fiziĉkog razvoja, podsticanje socijalnih veština, praćenje i podršku intelektualnog razvoja. Za uspešan razvoj i vaspitanje roditelji treba da deluju pozitivnim primerom, da budu dosledni, principijelni i umereni.

roditelj; dete; zdravlje; aktivnosti; tehnika

—

NE NASILJU - KROZ SISTEM DRUŠTVENIH VRIJEDNOSTI I KULTURU (Društvene devijacije)

Uzroci i posledice nasilja u savremenoj porodici

Budimir Ninković, G.; Stevanović, N.; Župljanin, M.

https://doisrpska.nub.rs/index.php/drustvenedevijacije/article/view/11204/10800

U radu se razmatraju uzroci i posledice nasilja u savremenoj porodici. Polazi se od pretpostavke da globalizacija savremenog društva utiče na transformaciju porodice. Analiziraju nalazi brojnih istraživanja koja ukazuju da su u savremenoj porodici promenjena klasična struktura, funkcije i značaj. Zbog brzog tempa života, uticaja savremene tehnike i tehnologije (računara, mobilnih telefona, televizije) došlo je do degradacije i krize porodice. Pod uticajem savremenih uslova sve više se javljaju porodični problemi. U velikoj meri je izraženo siromaštvo što negativno deluje jer porodica nije u stanju da bude sigurno utočište svojih članova, da zadovolji njihove potrebe , želje i ambicije. Siromaštvo otežava zdrav, celovit i skladan razvoj ličnosti što je nužno za mentalno zdravlje, pravilan fizički razvoj i društveno funkcionisanje. Budući da je društvo u krizi, a roditelji podržavaju usavršavanje –obrazovanje dece, pa funkciju porodice u velikoj meri preuzimaju institucije. Istraživanja ukazuju da su ambiciozni i požrtvovani roditelji očekuju adekvatnu povratnu informaciju i kontinuirano uspešno napredovanje dece. Iako je to ohrabrujuće i pozitivno za porodicu na jednoj strani, na drugoj strani su sve više prisutni problemi –nasilje. Porodice su ugrožene nasiljem unutar porodice, ali i u okruženju –društva, vršnjaka, školi, društvenim mrežama. Nasilje u porodici je prisutno između roditelja, roditelja i dece (od strane roditelja prema deci i dece prema roditeljima). Sumiranjem nalaza relevantnih istraživanja novijeg datuma u radu su sistematizovani uzroci i posledice nasilja u savremenoj porodici.

savremena porodica; deca; roditelji; nasilje

—

Kompleksnost darovitosti u kulturi učenja: tematski zbornik

Daroviti učenici – kako ih prepoznati i kako sa njima raditi u razrednoj nastavi

Mikanović, B. i Budmir Ninković, G.

https://www.uskolavrsac.edu.rs/Novi%20sajt%202010/Dokumenta/Izdanja/29%20Okrugli%20sto/default.htm

Pitanjima kako prepoznati i kako raditi sa darovitim učenicima posvećeni su brojni stručni i naučni radovi, okrugli stolovi i naučni skupovi. Dosadašnja istraživanja pokazuju da daroviti učenici postižu bolje rezultate u celokupnom vaspitanju i obrazovanju, te da je učiteljima potrebno više obuke za unapređivanje nastavnog rada sa darovitima. Cilj rada je da se na osnovu kvalitativne analize zajednički uobličenih odgovora na postavljena otvorena pitanja izdvoje: pedagoški postupci pomoću kojih učitelji identifikuju i strategije, metode i postupci koje primenjuju u radu sa darovitim učenicima. Za potrebe istraživanja formirane su tri heterogene fokus grupe sa po deset učitelja iz tri različite škole sa područja grada Banja Luke. Fokus grupe, odnosno grupni intervju, jesu efikasna kvalitativna tehnika istraživanja. Uloga istraživača je postavljanje pitanja otvorenog tipa, razvijanje grupne interakcije i obezbeđivanje evidentiranja usaglašenih odgovora. Rezultati istraživanja pokazuju da učitelji mogu identifikovati darovite učenike i da se u nastavnom radu sa njima više treba oslanjati na individualno planirane aktivnosti, na savremene tehnike učenja i podučavanja, potrebno je postavljati kompleksnije ciljeve nastave, odnosno, definisati ishode učenja na višim nivoima. U nastavi se više treba oslanjati na otkrivanje, stvaranje, istraživanje i vežbanje, na metode koje doprinose učenju o tome kako se uči i više se treba usmeriti na istraživački rad učenika. Prepreke za unapređenje rada sa darovitim učenicima proizilaze iz nedovoljne posvećenosti društvenog okruženja, porodice i škole direktnoj pomoći učiteljima. U obrazovnim politikama na našim prostorima, obuka učitelja za rad sa darovitim učenicima nije dovoljno vidljiva pedagoška aktivnost.

darovitost; daroviti učenici; fokus grupe; identifikacija darovitih; individualizovani pristup darovitim učenicima u razrednoj nastavi

—