Aleksandar Prnjat

Nauka, filozofija nauke i naučna metodologija II

Mihailo Marković o razvoju naučne metodologije

Aleksandar Prnjat

https://nafasep.ucg.ac.me/assets/img/Zbornik_12_5.pdf

U radu se izlaže shvatanje Mihaila Markovića o predmetu nauke i razvoju naučne metodologije. Po njemu se ni sam predmet nauke ne može konstituisati bez naučne metode, kao što se ni metod ne može konstituisati ako već nemamo određen predmet nauke. Izlaže se i komentariše njegovo shvatanje različitih elemenata koje svaka nauka sadrži. U njegovoj rekonstrukciji istorije naučnog metoda polazi se od predistorije naučnog saznanja, potom prelazi na naučnu metodologiju antičke Grčke, sholastiku, empirijski metod, induktivno-deduktivnu i empirijsko-racionalnu metodu. Kao značajan period razvoja naučne metodologije navodi se i borba protiv metafizike, zatim doprinos marksističke filozofije naučnoj metodologiji, kao i simbolička logika i kvantitativne metode.

predmet nauke; naučna metodologija; praxis filozofija; Mihailo Marković; razvoj naučne metodologije

Nije navedena

Reči

Pesma „Banović Strahinja“ i njeni filmski odjeci: Predstavljanje moralnog heroizma

Aleksandar Prnjat

https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1821-0686/2024/1821-06862417119P.pdf

U ovom radu autor se bavi epskom pesmom „Banović Strahinja“, a takođe i njenim odjecima u dva dugometražna igrana filma. Samo prvi od ova dva filma je adaptacija pesme i verno prati njen narativ. Drugi film je o savremenoj migrantskoj krizi u Evropi i tek povremeno se pojavljuju izvesne, veoma udaljene analogije sa epskom pesmom. Na početku rada autor argumentuje tezu da je filmski scenario književni žanr, pobijajući razloge protiv ovog shvatanja. Utoliko je odnos filmske industrije i književnosti sasvim neposredan: igrani filmovi imaju ili originalni scenario ili je on adaptacija nekog već postojećeg književnog dela. Autor povezuje okolnost da je lik iz epske pesme poliglota sa njegovim moralnim heroizmom. U radu se ukazuje da bi upravo poznavanje više jezika, kao više formi života, moglo da vodi ka preispitivanju moralnih normi sopstvene kulture.

starac Milija; pesma Banović Strahinja; film; scenario; moralne norme

M52

Anali Filološkog fakulteta

Prostor slobodan od države: Koncepcija univerziteta u filozofiji egzistencije

Aleksandar Prnjat

https://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/analiff/2023-2/analiff-2023-35-2-12.pdf

U ovom radu autor predstavlja Jaspersovo shvatanje odnosa države i univerziteta. Po Jaspersu, univerzitet bi trebalo da bude slobodan od bilo kakvog oblika državne kontrole. Njegovi stavovi su uglavnom normativni. Za Jaspersa, sama egzistencija institucije univerziteta znači da država teži da obezbedi prostor gde istina može da bude istraživana nezavisno od bilo kakvog uticaja. Po njemu, postoji izvesna napetost, a možda čak i neprijateljstvo između države i univerziteta. Iako je Jaspers svestan da bi sloboda univerziteta mogla biti zloupotrebljena tako što bi nastavnici mogli da se prepuste neradu, on smatra da je taj rizik prihvatljiv. Što se tiče političke borbe, ona može da bude predmet istraživanja na univerzitetu, ali sam univerzitet ne sme biti arena političke borbe. Jaspers takođe smatra da, iako svaki univerzitet pripada nekoj naciji, njegova misija je nadnacionalna. Zbog toga univerzitet ne sme zauzimati stranu u borbi između nacija. Nacionalne teme mogu biti istraživane kao i bilo koja druga tema, ali nacionalno pitanje, po Jaspersu, ne sme nikada da postane cilj ili svrha postojanja univerziteta.

univerzitet; država; Karl Jaspers; akademska sloboda; nacionalizam

M51

Filozofija i nauka: zbornik radova sa naučnog skupa održanog 21. i 22. oktobra 2020. godine

Filozofska hermeneutika i humanistika

Aleksandar Prnjat

https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/16616

U radu autor prvo iznosi zapažanja o odnosu između izraza „humanističke nauke” i „humanistika”. Zatim se diskutuje o odnosu između humanistike i društvenih nauka, te između humanistike i filozofije. Argumentuje se protiv shvatanja o neporoznoj granici između humanistike i književnosti. Potom autor izlaže odnos Gadamerove filozofske hermeneutike prema humanistici. To čini istražujući Gadamerovo nadovezivanje na Diltaja. Ovo nadovezivanje je, tvrdi se u radu, bilo veoma složeno i izrazito iznijansirano.

metodologija humanistike; metodologija društvenih nauka; filozofska hermeneutika; humanistika; Hans-Georg Gadamer

Nije navedena

Tradicionalna estetska kultura beseda: Zbornik radova sa naučnog simpozijuma Tradicionalna estetska kultura 12: beseda

Sensus Communis: Viko u svetlu filozofske hermeneutike

Aleksandar Prnjat

—

Sensus communis je pojam koji ima specifičnu ulogu kod Đambatiste Vikoa. Na ovaj Vikoov pojam pozivao se i Hans-Georg Gadamer u svom glavnom delu Istina i metod. U ovom članku se izlaže i komentariše Gadamerov odnos prema Vikoovom pojmu sensus communis.

Hans-Georg Gadamer; Đambatista Viko; metodologija humanistike; metodologija društvenih nauka; hermeneutika

Nije navedena

Reči

Ksenija Atanasijević o etičkoj osnovi feminizma

Aleksandar Prnjat

https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1821-0686/2022/1821-06862215102P.pdf

Ovaj rad istražuje shvatanje Ksenije Atanasijević o etičkoj osnovi feminizma. Ona argumentuje da je feminizam utemeljen na koncepciji slobode ličnosti. Ukazuje da degradirajući položaj žena ima svoje poreklo u porodici i da je porodica bazirana na muškom nasilju prema ženama. Po Kseniji Atanasijević, sloboda individuuma čini etičku osnovu feminizma.

Ksenija Atanasijević; etika; feminizam; sloboda; feministička etika

M52

Mapping Balkan Routes 2: Literary, Cultural and Linguistic Landscapes - European Perspectives : thematic collection of papers

Protiv moralizatorskog pristupa Balkanu

Aleksandar Prnjat

https://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/eb_ser/mbr/2021-2/mbr-2021-2-ch14.pdf

U ovom radu autor analizira i komentariše knjigu Marije Todorove Zamišljanje Balkana. Autor ukazuje da Todorovu zanimaju načini na koje balkanske nacije introjektuju moralizatorske stavove koji se na Zapadu produkuju o njima. On ističe njen stav po kojem u imperijalnom diskursu kvalifikovati neka društva kao tribalna znači osloboditi one koji u tom diskursu važe kao civilizovani i odgovornosti i empatije. Autor zaključuje da, uz sve različite prigovore koji bi se mogli uputiti knjizi Zamišljanje Balkana, njena kritika balkanističkog diskursa kao moralizatorskog diskursa jeste uverljiva i podsticajna.

Marija Todorova; Balkan; moralistički stav; Istok; Zapad

Nije navedena

Tradicionalna estetska kultura: Lepo i ružno

Moralno ishodište Ekove rekonstrukcije predstava ružnoće u zapadnoj kulturi

Aleksandar Prnjat

https://www.ogranaknis.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/08/lepoiruzno2021web7str-1.pdf

Umberto Eko u Istoriji ružnoće odbacuje shvatanje po kojem je „ružno” jednostavna suprotnost „lepom”, zalažući se za autonomiju ružnog. On razlikuje ružno po sebi, formalno ružno i umetnički izraz ružnog. Kao i u rekonstrukciji predstava o lepom, u istorijskom praćenju ružnog Eko naglašava odlučujući značaj kulturnog konteksta, ne uzmičući pred mogućim prigovorom o relativizmu. U ovom radu se izlažu Ekove rekonstrukcije predstava ružnoće, uz naglašavanje moralnog ishodišta njegove knjige.

lepo; ružno; Umberto Eko; estetika; moral; Zapad

Nije navedena